Redovno održavanje računara

Svi smo bar jednom imali problema sa računarom. Nekima od nas se računar pokreće veoma sporo, dok drugima povremeno zastaje tokom rada, ili se restartuje sam od sebe. U današnjem tekstu vam donosimo nekoliko saveta koji bi trebalo da vam pomognu da naučite kako da samostalno održavate vaš računar zdravim. Svi saveti se odnose na računare koji koriste Windows operativni sistem.

Sređivanje fajlova

Prvi korak u redovnom održavanju računara jeste uklanjanje nepotrebnih, neželjenih, i nekorišćenih programa. Skoro svi mi na svojim računarima imamo programe koje smo nekad instalirali i koristili, ali smo, vremenom, nekako zaboravili na njih. Isto je i sa raznim fajlovima kojima smo napunili hard disk svog računara – nešto smo preuzimali sa interneta, privremeno smo ga smestili u neki folder koji nam je u tom trenutku delovao kao logično mesto, da bismo već posle nedelju-dve zaboravili i šta smo preuzimali, i gde smo ga smestili.

Startup

Kako da rešite ove probleme? Najpre ćemo da krenemo od Startup menija, i da poisključujemo programe koji se pokreću sa Windowsom. To radimo tako što kliknemo na Start, ukucamo msconfig, i zatim pritisnemo Enter.

Kada nam se otvori novi prozorčić, kliknućemo na tab Startup. U našem primeru, vidimo da je označeno nekoliko programa, među kojima je i Skype. Pošto ne želimo da se ovaj program pokreće sa svakim pokretanjem Windowsa, uklonićemo štiklicu ispred njega. Na vašem računaru će se verovatno pojaviti neki drugi programi. Ukoliko niste sigurni čemu služe, predlažemo vam da objašnjenje potražite na Guglu. Tako ćete najbolje da zaključite da li je potrebno da se konkretan program pokreće sa Windowsom. Naša preporuka je da ostavite samo one programe koji su vam zaista potrebni (na primer GoogleDrive, ili Dropbox, ukoliko koristite te servise).

Kada onesposobite pokretanje neželjenih programa, kliknite na OK. Računar će zatražiti restart, kako bi primenio izmene koje ste mu zadali, pa je potrebno da mu to i dozvolite.

Disk Cleanup

Sledeći korak u sređivanju je korišćenje Disk Cleanup alata, koji pokrećete na isti način kao i msconfig – kliknite na Start, i ukucajte disk cleanup, a zatim pritisnite Enter. Pojaviće se prozor za izbor hard diska koji želite da očistite od nepotrebnih fajlova. U našem primeru, koristićemo prvi ponuđeni, disk C. Klikom na OK, započeće skeniranje odabranog diska.

Skeniranjem smo došli do skoro 2,5 GB nepotrebnih fajlova. Najčešće se radi o fajlovima koji se nalaze u Temp folderima u okviru Windows foldera, ili AppData u okviru vašeg korisničkog foldera. Budući da se radi o privremenim fajlovima i folderima, potpuno je bezbedno da ih uklonite korišćenjem Disk Cleanup alata. Kliknite na OK, i Windows će vas upitati da još jednom potvrdite da li želite da ih obrišete. Pošto to uradite, Windows će započeti sa brisanjem nepotrebnih fajlova.

Deinstalacija programa

Sledeći korak je deinstalacija nepotrebnih i nekorišćenih programa. Pre nego što se odlučite na ovaj korak, potrebno je da još jednom proverite da li zaista ne koristite programe koje uklanjate. Ukoliko niste sigurni šta radi neki od programa koje biste da uklonite, nemojte da ga deinstalirate. Ono što bezbedno možete da uklonite su igre koje više ne igrate. No, pre nego što uklonite i njih, savetujemo vam da sačuvate snimljene pozicije (saves), za slučaj da nekad ponovo poželite da ih instalirate. Većina programa (pa i igara) u svom folderu ima i uninstall program, čijim pokretanjem pokrećete deinstalaciju tog programa (igre). U slučaju da ne možete da pronađete deinstalacioni program, otvorite Control Panel, i u okviru njega potražite opciju Programs and Features. Klikom na ovu opciju, otvoriće vam se lista instaliranih programa. Kada u njoj pronađete ono što biste da deinstalirate, kliknite na njega, a zatim odaberite opciju Uninstall.

Defragmentacija – samo za one sa klasičnim hard diskovima

Možda ste do sad čuli za fragmentirane diskove, ali niste znali o čemu se radi. Pretpostavimo da posedujete police sa knjigama i stripovima, koje zauzimaju ceo jedan zid u vašoj sobi. Nisu sve police zauzete – na nekima ima mesta za još knjiga, dok su druge potpuno popunjene. Imate svoj sistem slaganja knjiga i stripova – po temi, po piscu, po naslovu, ili na neki drugi način – ali vremenom prestanete da obraćate pažnju na to, pa knjige vraćate na one police gde ima dovoljno slobodnog mesta. Posle nekog vremena, knjige nisu sređene onako kako su izvorno bile, i gotovo da nijedna knjiga ili strip nije na svom mestu. Kad vam neko od drugova ili drugarica potraži neku knjigu, potrebno vam je neko vreme da je pronađete.

Nešto slično se dešava sa fajlovima u vašem računaru – kada je potrebno da se pročita ili otvori neki veliki fajl (na primer, neki video klip visoke rezolucije), jedan njegov deo se nalazi na jednom delu hard diska, drugi na drugom, treći na nekom trećem mestu, i tako dalje. To znači da je vaš hard disk postao fragmentiran, i da je vašem računaru potrebno sve više vremena da otvori taj fajl, ili pokrene neki program. Defragmentacija bi bila, da se ponovo poslužimo primerom sa knjigama, vraćanje svake knjige na njeno prvobitno mesto.

Ovo je dobro mesto da se osvrnemo na naslov koji smo dali ovom delu teksta. Defragmentacija – samo za one sa klasičnim hard diskovima. Pod klasičnim hard diskovima podrazumevamo diskove sa rotirajućim metalnim pločama. Pored njih, postoje i noviji, solid state diskovi (SSD), koji podatke upisuju i čitaju na nešto drugačiji način. Upravo zbog tog drugačijeg načina upisa i čitanja podataka, SSD ne koristi defragmentaciju. Štaviše, ako defragmentirate ovakve diskove, velike su šanse da će takvi diskovi ubrzo prestati da rade.

Dakle, još jednom – HDD bi trebalo da se defragmentira, SSD ne bi trebalo da se defragmentira.

Ukoliko niste sigurni da li se u vašem računaru nalazi SSD ili HDD, preporučujemo vam da za sad ne primenjujete defragmentaciju.

Brisanje prašine i protok vazduha

Svi radni delovi iz kojih se sastoji jedan računar se tokom rada greju, pa je potrebno da postoji neki način da se reše te toplote, kako bi mogli normalno da rade. Možete da im pomognete u tome tako što ćete da udaljite kućište svog računara od zida i bilo čega drugog što bi blokiralo protok vazduha – time ćete napraviti dovoljno prostora da računar izbaci zagrejan vazduh iz sebe. Međutim, to je samo privremeno rešenje. Računarske komponente mogu da nastave da se zagrevaju i da ne mogu da se reše toplote, ukoliko na njima ima prašine. Prašina u neku ruku deluje kao pokrivač koji otežava delovima vašeg računara da se rashlade. Zbog toga je potrebno da povremeno čistite unutrašnjost vašeg računara.

Pre nego što se odlučite na ovakvu vrstu čišćenja, preporučujemo vam da to ne radite sami, ukoliko već nemate iskustva u tome. Obavezno potražite pomoć nekoga ko je to do sad radio. Ukoliko otvarate kućište svog računara, vodite računa da niste naelektrisani (od sintetičke odeće, na primer), i da prilikom čišćenja prašine ne koristite električne uređaje (ili da ih ne približavate računarskim komponentama), jer ovi uređaji mogu da oštete računarske komponente svojim električnim pražnjenjem. Najbolje rešenje za izbacivanje prašine iz vašeg računara je kompresovan vazduh.

Ovo je bio deo saveta koje možete da primenite na svom računaru, kako biste mu pomogli da radi nešto bolje. Pored pomenutih koraka, postoje još neki koje možete da preduzmete, a njih ćemo da vam pokažemo u nekom od narednih tekstova.

Izvor naslovne fotografije: Vikipedija, korisnik Arvutistuudio