Kompjuterske igre utiču loše na decu. Istina ili ne?
Uglavnom je uvaženo mišljenje među roditeljima da video igrice imaju loš uticaj na razvoj deteta. Međutim, istraživanja nam pokazuju sasvim suprotno. Igranje igrica ima mnogo više pozitivnih posledica nego negativnih.
Prednost kompjuterskih igrica jeste novi pristup učenju. Edukativne igrice nude veliki izvor informacija. Svako učenje kroz igru je lakše a ono naučeno se duže pamti jer je deo ličnog iskustva za razliku od klasičnog sedenja nad knjigom. Igrajući se dete nije ni svesno da uči.
Igre su osnova kompjuterske pismenosti, a ovaj oblik pismenosti je jezik budućnosti. Većina velikih poznavaoca računara započela je upoznavanje sa novim tehnologijama upravo preko igrica. Naravno, ova aktivnost zahteva roditeljsku kontrolu, svakako da nije dobro sedeti po celi dan i igrati video igre, ali odvojeno vreme u toku dana samo za to utiče i te kako pozitivno na razvoj vašeg deteta.
Dečija igra je najznačajnija dečija aktivnost kroz koju dete uči o svetu koji ga okružuje. Osnovne karakteristike dečije igre su: dobrovoljnost, sloboda, izdvojenost, neizvesnost, propisanost, fiktivnost.
U vaspitanju i obrazovanju najveća vrednost igara je u tome što su u stanju da privuku i održe dečiju pažnju na predviđenim sadržajima, kao i da ih motivišu da budu aktivni i učestvuju u određenim aktivnostima. Igra poseduje kvalitet koji najviše nedostaje tradicionalnoj nastavi, a to je motivacija koja dolazi od same igre.
Kompjuterske igre su deci veoma zabavne. Dete voli što za računarom ima mogućnost da jasno kontroliše dešavanja. Većina kompjuterskih igrica dozvoljava da deca sama stvaraju i kreiraju virtuelni lik sa kojim žele da igraju, tokom igre imaju mogućnost da ga modifikuju ili da jednostavno izaberu novi. Deca vole da imaju svoje vreme za računarom, upravljajući i igrajući se u programima koji su im namenjeni dete ima mogućnost da bude kreativno, da stvara ili usmerava svoje misli u traženju rešenja, kao i postepenom savladavanju prepreka. Rešavanjem jedne prepreke prelazi se na sledeći, viši nivo, i tako dete razvija svoje veštine i znanja, samopoštovanje i svest.
Kroz igru deca uče da je neuspeh deo uspeha, što je veoma važno za psihički razvoj dece. Zato su računarske igrice odlične da pokažu kako se nivo može preći ali tek nakon niza pokušaja i savladavanja prepreka. Iz toga proizilazi razvoj kritičkog razmišljanja, rešavanje konkretnih problema ili prilagođavanje određenoj situaciji.
Kompjuterske igre utiču na razvijanje veština komunikacije, socijalnih veština, matematičkih, pismenih veština. Timski rad je veoma bitan. Većina današnjih igrica dizajnirane su za igru u paru ili timu. Bilo da se bore protiv napada vanzemaljaca ili slažu slagalice, video igrice nude deci bogatstvo prilika da konstruktivno deluju kao tim.
Pa kao tim, možete i vi zajedno sa vašom decom igrati određenu igru. Budite deo njihovog tima, setite se da ste i vi bili deca, to će mališanima značiti i zbližiće vašu porodicu. Naravno, kako postoji vreme za igru, tako mora postojati vreme i za druge aktivnosti. Kada to objasnite detetu i dozovolite mu da ima svoje vreme u toku dana za igranje video igrica, onda će dete poštovati i vreme koje ste odredili za druge aktivnosti.
Ono što je nedostatak kod igranja video igrica jeste to što dolazi do slabljenja mišića i neadekvatnog položaja kičme, ako se ne vodi računa o fizičkim aktivnostima kod dece. Ovde mora postojati sklad između mentalnog i fizičkog zdravlja. Roditelji moraju napraviti balans dok dete samo ne stekne naviku i shvati da mu je fizička aktivnost isto toliko važna kao i igranje igrica putem kojih razvija brojne druge veštine.