Koliko nam je potreban hobi?

Sve češće psiholozi ističu dobre strane bavljenja nekim hobijem, jer nas čine i održavaju psihički zdravima. Međutim, negde između obaveza u školi, na poslu, plaćanja računa, povremenih susreta sa prijateljima, porodičnih obaveza (treba naći vremena i da se propisno naspavamo), izgubilo se to vreme koje pripada samo nama, kada možemo da se “poigramo” sa našim interesovanjima, da radimo nešto bez ikakvog posebnog razloga, već zato što smo to baš tako hteli.

Neretko se čuje da je jedno od pitanja koje će vam potencijalni poslodavac postaviti upravo to koji vam je hobi. Problem koji se javlja kod većine ljudi je upravo taj da je sve manje onih koji uopšte imaju hobi. I tad se zapitamo – da li pored očekivanja koja nam nameću posao, škola, sredina, imamo vremena i snage da se posvetimo hobiju, kakav god on bio. Ovu ideju neki (na primer, poslodavci) su upravo dobili od psihologa, koji tvrde da hobiji pokazuju koliko ste sposobni da postavite sebi cilj i istrajete u njegovom ostvarenju, koliko ste posvećeni u usredsređeni na to što radite, jeste li timski igrač ili pak dobar lider… Imajte na umu to kada budete odgovarali na pitanje, jer potencijalni poslodavac baš na osnovu vaših interesovanja donosi zaključke o vašoj ličnosti, i stiče predstavu o tome kako biste se uklopili u njihov način poslovanja.

Opterećeni obavezama, ljudi često poistovećuju lično ispunjenje sa uspehom postignutim na poslu ili školi, a to je upravo ono na šta psiholozi upozoravaju. Hobi treba da bude nešto što radimo s ljubavlju, jer uživamo dok to radimo, i dok smo posvećeni tome, ispunjeni smo zadovoljstvom i radošću. Najsrećniji su oni ljudi koji su uspeli da svoje hobije pretvore u posao, jer tako svu svoju kreativnost i trud ulažu u nešto što vole. Ne kažu bez razloga: “Pretvori hobi u posao, i nikad više nećeš morati da radiš.”