Kako funkcioniše internet?

Skulptura The Internet Messenger. Autor skulpture: Buky Schwartz. Autor fotografije: Dr. Avishai Teicher Pikiwiki Israel

Kako funkcioniše internet?

Pokrenuli ste svoj omiljeni internet pregledač (Firefox, Chrome, Edge, Vivaldi, Operu, Safari, Internet Explorer), ukucali adresu nekog sajta, i, gotovo trenutno, otvara se ono što ste želeli da posetite. Međutim, da li ste se ikada zapitali šta se to u stvari dešava između trenutka kada pritisnete Enter na vašem računaru, i trenutka kada se otvori željeni sajt?

Pre no što damo odgovor na to pitanje, moramo najpre da vidimo šta je to internet.

Internet, serveri, klijenti…

Najjednostavnije rečeno, internet nije ništa drugo do mreža ili skup povezanih računara, koji međusobno komuniciraju na najrazličitije načine. Ta veza između računara može biti stalna ili privremena. Oni računari koji su stalno povezani i dostupni ostalim računarima se najčešće nazivaju serveri. Serveri se od običnih, svakodnevnih računara (laptopova, kućnih računara, pametnih telefona i tableta, itd) razlikuju po tome što se na njima nalazi poseban softver. Zahvaljujući tom softveru, server može da odgovara na zahteve (upite) koji pristižu od ostalih računara.

Računari koji šalju svoje zahteve i upite serverima nazivaju se klijenti. I vaš računar je u ovom slučaju klijent – preko njega ste pristupili internetu, i serveru na kojem se nalazi ovaj tekst.

Na jednom serveru se najčešće nalazi više sajtova. Kada neko od korisnika (klijenata) ukuca adresu nekog sajta (www.smilecode.org), server na kojem se nalazi taj sajt prihvata taj zahtev, pronalazi traženi sajt, i kao povratnu informaciju šalje sadržaj koji se nalazi na ukucanoj web adresi (naslovnu stranu sajta).

Do servera…

Tu dolazimo do jednog zanimljivog pitanja. Pošto na internetu postoji mnogo servera, kako to da tako brzo možemo da pronađemo onaj server na kojem se nalazi sajt čiju smo adresu ukucali? Odgovor je u domain name serverima (DNS), koji su neka vrsta internet imenika za sajtove.

Kad god ukucamo adresu nekog sajta, kliknemo na neki bookmark, ili rezultat Google pretrage, naš računar prvo pošalje taj zahtev serveru našeg internet provajdera. Ukoliko taj server ne prepoznaje adresu koju želimo da posetimo, on prosleđuje zahtev sledećem serveru, sve dok naš zahtev ne dođe do DNS. Ako DNS prepozna adresu koju tražimo, preusmeriće naš zahtev ka IP adresi servera na kojem se nalazi sajt ili link koji smo tražili.

IP adresa je grupa od četiri broja, koja označava… Pa, adresu nekog servera. Nije vam jasno? OK, posmatrajte to na sledeći način.

Recimo da stanujete u zgradi, koja se nalazi na adresi Kralja Petra I 1. Recimo, dalje, da u toj zgradi postoji dvadeset stanova. Svaki od tih stanova na ulaznim vratima ima broj i ime i prezime. IP adresu servera možete da posmatrate kao adresu zgrade u našem primeru, dok bi pomenutih dvadeset stanova bilo dvadeset sajtova koji se nalaze na tom serveru.

… i nazad

Pomenuli smo da, kada naš zahtev stigne do servera, server šalje sadržaj koji se nalazi na adresi koju smo tražili. Kako to čini? Da li traži naš računar onako kako smo mi tražili sajt koji se nalazi na njemu? Ne baš.

DNS je sa našim zahtevom (www.smilecode.org), prosledio i našu IP adresu, tako da se u povratku ne dešava ono što se dešavalo prvi put. Server već zna našu IP adresu (tj, adresu našeg provajdera), pa kreće sa slanjem traženih informacija (fajla). To čini tako što fajl razloži na nekoliko manjih paketa. Svaki paket u sebi sadrži informacije o tome kako se spaja sa preostalim paketima, da bismo mi, kao krajnji korisnici, dobili ispravno sastavljen fajl.

Ovakva razmena informacija se ne odnosi samo na otvaranje internet stranica. To se dešava i prilikom preuzimanja (download) fajlova sa interneta, slanja elektronske pošte, razgovora putem Skajpa, Vajbera, ili Google Hangoutsa.

Internet svakako predstavlja veoma zanimljivu, i složenu temu. U današnjem tekstu smo se dotakli nekih osnovnih pojmova, a ako želite da saznate nešto više o tome kako funkcionišu serveri, ili koji sve to načini postoje za komuniciranje računara na mreži, predlažemo vam da krenete od ovog tutorijala.

Naslovna fotografija: The Internet Messenger. Autor fotografije: Dr. Avishai Teicher, Pikiwiki Israel