Računarsko razmišljanje, najvažnija veština budućih generacija
Programiranje je osnovni alat koji nam pomaže da otkrijemo rešenje problema tako što pratimo grešku koja se ponavlja.
Dosta je pisano o računarskom razmišljanju i načinu da se pojasne neprozirni ekrani iznad kojih stojimo. Put do zajedničkog razumevanja između ljudi i mašina je upravo takvo razmišljanje. Ono što nije dovoljno naglašeno jeste da je kodiranje najbolji način da naučimo kako efikasno rešiti problem, to je veština koja ja izuzetno bitna za svaki posao i aspekt u životu.
Što se ranije upoznamo sa tim načinom razmišljanja, lakše učimo. Mnogi uspešni programeri su kodiranje započeli u svojoj mladosti. Kroz istraživanja znamo da su mnogi programeri započeli kodiranje već sa svojih 5 ili 10 godina.
Kako se svet sve više povezuje sa tehnologijom, skoro će svako preduzeće raditi na softveru do 2020. godine, zato će računarska razmišljana biti sve bitnija i potrebnija. Svako treba naučiti da kodira, bez obzira da li će nastaviti svoju karijeru u tom pravcu. Ako deca počnu danas već da uče kodiranje, svaka sledeća generacija će bolje razumeti svet koji se razvija i biće spremniji da stvore više mogućnosti i izgrade bolju budućnost.
Postoje četiri ključne osnove koje su zasnovane na računarskom razmišljanju, koje koristimo u svakodnevnom životu a da toga nismo ni svesni:
- Razlaganje – razbijanje kompleksnih problema ili sistema u manje probleme koji se zatim mogu lakše rešiti
- Prepoznavanje uzroka – traženje sličnosti između i unutar problema
- Apstrakcija – fokusiranje na važne informacije, dok se nebitni detalji ignorišu
- Algoritmi – razvijanje, rešavanje problema korak po korak, ili razvoj pravila za rešavanje problema
Najvažnije od svega je to da nam kompjuterska nauka nudi mentalne alate koje nam pomažu da rešimo problem. Zato je to prvi korak ka oštrim mentalnim alatima. Osim toga, postoji nezasita radoznalost koja je ukorenjena kod mnogih programera, a tradicionalni način obrazovanja takvu vrstu razmišljana čini nepristupačnom.
Kodiranje znači istraživanje, učenje, razvijanje i stvaranje. Svako uči određenim tempom i svako ima određeni trenutak kada shvati da može da gradi stvari. Prilike za to su neograničene, ali naše okruženje može da nas koči u tome. Zato, ako zaista želimo da inspirišemo generaciju programera, trebamo im pružiti slobodu i prostor da istraže svoju radoznalost.
Deca trebaju biti ohrabrena da razmišljaju o tome koji bi aspekt života želeli da poboljšaju, kako se ti svakodnevni zadaci mogu automatizovati i kako tehnologija može uticati na svet oko njih.
Kroz kodiranje deca mogu naučiti da izaberu svoj put koji je mapiran različitim veštinama. Mogu ići toliko duboko koliko žele i da pređu određeni nivo spostvenim tempom. S obzirom na to da programiranje nije deo školskog programa, roditelji trebaju pomoći deci da razviju ove veštine računarskog razmišljanja.
Računarsko razmišljanje je važna veština koja deci može pomoći da rešavaju probleme i donose odluke. Jedan je od najbržih načina da se takve veštine steknu. Jačanjem ovih veština pomažemo deci da postanu bolji u rešavanju problema, da budu bolji mislioci i budući programeri.
Za početak, dovoljna je radoznalost.