Slagalica i razvoj mentalnih sposobnosti
Sposobnost za mentalnu transformaciju oblika je važna predispozicija za mnoga zanimanja vezana za nauku, tehniku, inženjering i matematiku. Aktivnost kao što je rano slaganje slagalica može da postavi temelj za razvoj ovakvih sposobnosti.
Utvrđeno je da na razvoj dečijeg mozga u velikoj meri utiču aktivnosti u kojima dete deluje na okruženje, dok slobodno upravlja predmetima koji su u okruženju prisutni. Kada deca slažu slagalicu uče na direktan način kako da oblikuju svoje okruženje, menjajući njegov oblik i izgled. Dok okreću i pomeraju delove slagalice, deca uče da ovladaju vezom između šake i oka. Oči vide slagalicu, mozak stvara mentalnu sliku slagalice i određuje koji delić bi trebalo pronaći i složiti.
Na sličan način na koji se postiže koordinacija oka i šake, slagalice omogućavaju deci da razviju i fine motorne sposobnosti. Te fine motorne sposobnosti podrazumevaju sitne, namenske pokrete, kakve zahteva uklapanje slagalice. Takve veštine su neophodne za savladavanje veštinom pisanja kao i za druga važna postignuća.
Rešavanje problema predstavlja važnu sposobnost. Dok dete pokušava da odgonetne da li se različite figure i delići uklapaju u određene prostore ili ne, razvija se ova ključna sposobnost. Pored toga deca koriste umne sposobnosti kako bi rešila logičke probleme.
Slagalice poboljšavaju pamćenje. Dete mora da zapamti veličinu, boju i oblik različitih delića dok rešava slagalicu. Ukoliko se delić slagalice ne uklapa dete ga odlaže na stranu, ali će ga svakako zapamtiti.
Ovo je sjajna edukativna igra i uz nju se se može stimulisati kooperativna igra i socijalna interakcija. Dete u paru sa drugim detetom ili odraslom osobom, koja će igru pratiti ili voditi u zavisnosti od uzrasta deteta, razvija socijalnu igru i komunikaciju kako bi zajedničkim snagama rešili gde bi koji deo trebalo da se stavi. I što je možda i najvažnije po završetku zajedno će podeliti radost i zadovoljstvo zbog uspešno rešenog “problema”.
