Vikipedija

Ako ste do sada koristili Google kako biste jednostavnije uradili domaći zadatak, ili ste samo želeli da udovoljite svojoj znatiželji, verovatno ste među rezultatima pretrage imali i link koji vodi na Vikipediju.

Vikipedija je internet enciklopedija koja, kao i svaka druga enciklopedija, sadrži obilje informacija iz različitih oblasti – kulture, istorije, geografije, fizike, politike, tehnologije i mnogih drugih oblasti. Međutim, za razliku od ostalih enciklopedija, tekstove na Vikipediji može da piše i dopunjava bilo koji korisnik interneta. Naravno, to znači da informacije na Vikipediji ponekad mogu da budu i netačne, ali obično ne zadugo, pošto ostali korisnici mogu da pročitaju i izmene tekst, ukoliko procene da sadrži netačne informacije. Svaka verzija teksta se čuva na serverima Vikipedije, i uvek je dostupna ostalim korisnicima.

Vikipedija je nastala početkom 2001. godine, a osnovali su je Džimi Vejls (Jimmy Wales) i Leri Sanger (Larry Sanger), sa idejom da Vikipedija posluži kao dopuna Nupedije. Nupedija je bila internet enciklopedija koju su pisali i proveravali stručnjaci. Pošto je proces pisanja, provere i objavljivanja članaka tekao veoma sporo, Džimi Vejls i Leri Sanger su osmislili Vikipediju kao enciklopediju čije bi članke mogao da piše bilo ko, a te članke bi kasnije proveravali stručnjaci. Upravo zbog te ideje otvorenosti, Vikipedija je veoma brzo počela da dobija nove korisnike i nove članke, i to ne samo na engleskom, već i na ostalim svetskim jezicima. Po podacima sa sâme Vikipedije, srpska verzija Vikipedije u ovom trenutku zauzima 28. mesto po broju napisanih članaka.

Ime Vikipedija (Wikipedia) predstavlja kovanicu napravljenu od reči wiki (havajska reč koja označava brzinu), i pedia (što je skraćenica za enciklopediju). Takođe, reč wiki označava i softver kojim se sadržina nekog sajta može promeniti brzo i jednostavno, i to direktno iz internet pregledača.

Osnivači Vikipedije su na sâmom početku prihvatili ideju da Vikipedija bude neutralna, odnosno da svaki tekst koji se nalazi na sajtu ne zastupa ničiju tačku gledišta. To znači da se u tekstovima na Vikipediji često mogu naći suprotstavljeni stavovi, kao i proverljivi i merodavni izvori podataka za svaki od njih. Stav o neutralnosti predstavlja jedan od pet stubova, ili načela na kojima počiva Vikipedija. Ostala načela su:

– Vikipedija je enciklopedija, što znači da bi u njoj trebalo da se nađu samo proverene informacije i podaci.

– Vikipedija je slobodna enciklopedija. To znači da svako može da doda ili izmeni postojeći tekst, i da niko nema vlasništvo nad tim tekstom.

– Svaki korisnik bi trebalo da poštuje ostale korisnike. Kao i na bilo kom drugom sajtu, ili u svakodnevnom životu, postoji ponašanje koje je prihvatljivo, i ono koje nije prihvatljivo. Neprihvatljivo ponašanje bi bilo vređanje ili napad na ostale korisnike, ili bezrazložno menjanje i brisanje tekstova drugih korisnika.

– Vikipedija nema čvrsta pravila, osim onih koja su već navedena. Ukoliko smatrate da bi trebalo dopuniti neki članak, učinite to. Ako neko drugi smatra da bi Vašu dopunu trebalo malo doraditi, doradiće ga.

Po podacima sa sajta WolframAlpha, Vikipediju svakog dana poseti oko 140 miliona ljudi, što je smešta na sedmo mesto najposećenijih sajtova današnjice. Po navodima sâme Vikipedije, Vikipedija ima skoro 5 miliona članaka na engleskom jeziku, dok svi članci na Vikipediji zauzimaju oko 10 terabajtova.

U koje god svrhe da koristite Vikipediju, činjenica je da uvek možete da naučite nešto novo, ili, ukoliko sumnjate u verodostojnost njenih članaka, makar da saznate da nešto postoji. Naravno, naš savet je da uvek proverite ono što naučite putem Vikipedije. A ako Vam baš i nije do učenja, okušajte se u wiki igri.